<body>
Dnevnik Crvene

19.09.2017.

Šta sve neću da pročitam

Sad kad dođem kući i kažem mamici da mi kupi blogger tačka ba, pa na miru ukinem blogove koji su me iznervirali.

Vi i vaša misterioznost. Čitam post, opiše mi neka osećanja ili JOŠ GORE otkuca neke zaključke, čekam, čitam da vidim hoću li doći do toga šta se zapravo desilo, ali neću naravno. Hajde jedna pametna glava da kaže "Nemoj da čitaš.", ali ja znam šta ću da pročitam kad tek otvorim blog...

Dakle, sada ću da pokušam da opišem nešto, a da ne kažem šta se zapravo dogodilo, da vidite kako to retardirano zvuči. Tačno se vidi da su čitali samo neke citate, ali oni nisu nastali tek tako, nego pisci kažu šta se desilo, pa izvuku neki zaključak, koji ljudi prepišu na FB. Ili kažu šta se desilo, pa opišu kakvu je to emociju probudilo u njima. Ne samo emocije. I ne samo zaključak, nije to žvaka.

A, evo moje priče, ovo bi trebalo da bude zabavno.

Bila sam mlada i naivno verovala da negde iza tih oklopa koji su ljudi nabacali na sebe, da im ne bi bilo hladno pred očima okrutnog sveta, zapravo kriju tople oči, mekane reči i dobra srca. On je bio nešto zreliji, ali dovoljno mlad i previše zaljubljen da i on na tren poveruje u to, gledajući svet kroz moje ružičaste oči. Čega sam se onda plašila? Možda sam svesno, možda nesvesno i ja stavila jedan oklop, za svaki slučaj. Verovala sam u nas, ali čemu onda strah? Čemu taj oklop? Da moje srce nije pre mene, pre moje svesti, naslutilo da će strela tvoje ljubavi da se zarije baš tamo gde oklop treba da bude najtvrđi, ali ga baš tu naprave od materijala koji prokišnjava ili lako rđa.

Zapravo, ovo je dobro, ja i ne znam da pišem retardirano, pa ću samo da odustanem.

Ali, evo, ne znam, lupam, recimo da je kraj glasio:
Onda je on meni posle te strele rekao reči koje su me jače i dublje pogodile, pa sam shvatila da sam NEPOBEDIVA i TAKO TO TREBA!!!

Ili, sa druge strane:
Ona meni namignula i rekla nešto, a ja nisam naivan, spremio strelu, ali nije bitno šta je rekla, bitno je da nisam glup!!!

Fascinira me koliko ljudi mogu da pričaju, a da ne kažu ništa. I da ne kažu ništa o sebi.

Hajde za sledeći čas da naučite da pišete ili makar da stavite UPOZORENJE: neću da napišem šta se dogodilo, jer mi ovo čita mama i tetka iz Foče, samo ću malo osećanja i zaključaka da nabacam, pa da se ne mučiš Vanja da čitaš.

18.09.2017.

Otvorila sam glavu, dobrodošli

Zapratila sam 50ak blogera i zaista sve čitam, maltene čim objave nešto. Razlikuju se, pa imam materijala za svakakva raspoloženja, ali mi se jedni sviđaju više od drugih. Ovi blogeri što, tek tako, izbace nešto iz misli, neki delić dana ili neko opažanje - e, oni. Imam osećaj kao da nisu napisali, nego otvorili glavu i rekli - "Hajde, uđi, pa vidi sama šta tu ima." Ja ne znam tako da pišem, mada mogu da pokušam, jer me privlači.
I ja pišem kad mi nešto padne na pamet (nije nego kad ne padne), iznervirana situacijom, pa na brzinu oblikujem, često i u beleškama na telefonu, pa samo prebacim, ali ne izgleda to isto.

Nebitno, hajde. Namerno sam ovo napisala zbog jedne stvari, ali sam sad shvatila da me za tu istu stvar baš zabole, ali neka stoji ovaj deo, ne smeta haha.

Nego, real life problems...

Kad upoznam jednu ženu, koja mi na neki, nebitno koji, način predstavlja pretnju, ja se bacim u pronalaženje njenih mana. Verujem da to rade i druge žene, ali i muškarci kada su u pitanju drugi muškarci. Ne verujem, sigurna sam. Ako predstavljaju pretnju, samim tim smo im dodelili razne osobine i moći, pa mogu da nam pariraju, zato to i predstavlja izazov. To - da se nađe mana, je l' tako...

Jedna devojka je lepuškasta. Nije nešto zgodna, prosečna je, a i faca joj je prosek. Ništa nema upadljivo, ali eto, sve to zajedno nije ružno. Naprotiv, jebo je otac, da je jebo. Obrazovana je, pametna je. Da ne nabrajam sad, ali ima sve osobine koje krase jednu ličnost, koja može da ti se svidi. Da se svima svidi. Baš mi je bilo teško da joj nađem manu. Što je najgore, nisam ni našla neku sad... Da kažem jedino - "Hej, devojko, ti nisi ja, pa si baš bezze."
To me nervira više nego što to sebi želim da priznam.

Jedna drugarica mi je priznala da ona to radi kada su muškarci u pitanju. Kaže - "Kad upoznam nekog muškarca, moram odmah da mu nađem manu." Jednom je rekla - "On je tako savršen, mora da mu je mali." Žena ne odustaje, pa to ti je, ali samo je realna i zna da je ta savršenost samo privid na početku.

Nego, ja i dalje tražim mane ovoj devojci, a sad je još i zaključala IG profil, pa je to malo otežano.

Taj IG... Ima li kakav stručnjak da mi kaže kako ide onaj raspored ljudi na storiju? Čitala sam da je to ko ti najviše gleda profil, pa sam se obradovala što mi je jedan švaler na svakom storiju drugi po redu. Sad je pao na neko deseto mesto... Garant našao neku rospiju, da njoj bude drugi. A lep mali, ima 205cm i neku lepu, nevinu facu, kao zvezdica na vrhu božićne jelke. Ako je ta teorija tačna, ja se njemu tamo upišem pre nego što pogledam šta je objavio.

18.09.2017.

Opet

Znate kako kažu... Ko raspravlja sa budalom, neko sa strane ne vidi razliku. Da ja ne bih muškarcima priređivala taj cirkus, ionako imaju previše materijala da se slade, ponoviću post od neki dan.

Dakle, poenta je da sam duboko uverena da žene koje viču na sav glas kako nisu feministkinje, nadaju se samo i jedino tome da će ih neko konačno baciti pod svoja muda.

Ima u ovom postu od neki dan još tema, ali nema veze.

Dakle...
Nekad bih tako volela da mogu seksualno da me privuku žene, ali ću zauvek da budem jadnica, koja se pokorava muškarcima i koja je slaba na muškarce. Mislim da ne cenimo dovoljno našu lepotu, višedimenzionalnost, čulnost, razum, emocije, hormone, ludilo i sve ono što mi balansiramo u sebi, a muškarci ne umeju. Ili nemaju. Da se ne lažemo, pisala sam o sebi i zamišljala sebe. Ne samo da se pokoravam muškarcima, nego sam i jako sujetna kada vidim lepšu ženu i uvek je malo mrzim zbog toga.

Ja sam carica situacija u kojima je drugim ljudima neprijatno. Namerno! Baš, uvek, namerno! Kaže jedan dečko, posle nekog razgovora u društvu - "Ti si tako super, a ne kao ove današnje moderne žene, feministkinje." Pogledala sam ga zgroženo i rekla - "Ali, dušo, ja jesam feministkinja." Zbunio se. S. je skrenuo pogled, kao ništa ne čuje, pusika, a videla sam da mu je u uglu usne zatitrao osmeh. Ograničeni muškarci misle da, ako ih zavodim, onda nisam feministkinja. Uu, izvini što nisam baš toliko očajna za tvojim spolovilom od 5cm, pa ne moram da vičem okolo kako nisam feministkinja, nadajući se da ćeš svečano da mi uletiš! Radikalne feministkinje i lezbače isto misle da nisam, jer sam ženstvena. Uu, baš izvini što volim muškarce i što volim da se sređujem. Što ne moram ništa u inat da im radim, jer i oni mene vole.

Ljudi su uglavnom jednodimenzionalni i to je tako tužno. Razumem i da često leče neke traume, pa ne procvetaju sve njihove strane. U tome prednjače muškarci, bar kad je moja praksa u pitanju. Srećom S. se trudi da ne bude takav. Neki dan je došao zgrožen, kaže neki momci svirali iz auta devojčici, koja je bila u šorcu. Reagovali su kao životinje, a nisu ni obratili pažnju i videli da je to dete. Nije to uvek tako, pa i mene samu ubija u pojam i zarobio me u "ne možeš bez mene, jedino ja na svetu brinem o tebi" i ja sam naučena tako da teško mogu da zamislim život bez S. Zaista jeste tako... Sve je lako da se samo kaže, da ću ja njega da ostavim i slično...
Ima on ostatke patrijahalnog vaspitanja, a ja sam labilna, pa se nekako uvek nađem negde između. Kad imam snage, razgovaram sa njim. Tj. kad imam 10 sati slobodno, jer smarač može da ubeđuje i 20 ako treba. No, tiha, manipulatorska voda breg roni, pa on polako menja neka uverenja.

Zapravo, više od toga da bih volela da me privlače žene je da bih volela da sam sto posto jaka žena, koja ne mari ni za šta, hladna kao stena i fatalna. Kad vidim da mi nešto ne odgovara, da gazim po svome i ne obazirem se. Ja se onda ne bih nadala, nego bi samo ostajao prah i pepeo posle mene.

18.09.2017.

Tvoja mama treba da preduzme nešto, jer nisi pri sebi

Svi bi da budu mladi preduzetnici.

Jedna lepa, ljubavna priča.
Upoznali se jedno veče, on se predstavio kao mladi preduzetnik, a ona se zaljubila, jer je u njemu videla čoveka od inicijative. Posle je saznala da je on ugasio agenciju pre dva meseca, jer nema love za porez. Razočarala se. Priča je izmišljena, ali zašto bi bila...

Kad neko kaže da nama fali preduzetničkog duha, gađala bih ga kamenjem, da ga boli kao mene njegova glupost. Ta floskula „ako nema posla, napravi ga sam“ je tako pogrešna. To ne važi za sve profesije i jedino što se podstiče jeste povećanje broja obolelih od depresije, jer misle da nemaju talenta i da su glupi i šta sve ne. Treba neko i da radi nešto, fizički, ali i da obrazuje druge, da ih leči, da... hiljadu stvari, koje nemaju veze sa preduzetničkim talentom.

18.09.2017.

Neko je tražio da napišem kako smo se S. i ja upoznali

Kad malo razmislim, nema tu šta da se piše i pripoveda.
Trebalo je da ga upoznam nakon 3 meseca dopisivanja. Bila sam nesigurna u to kako mi izgleda i mali prst na levoj ruci. Drugarica, koja mi ga je kao nabacila, me pozvala na žurku. Kad smo posle pričali o tome, sve je bilo tako ljigavo namešteno i oboje smo bili nervozni. Ali pusika je igrao na sigurno. Kao društvo, žurka, eh.
Nije da sam pala na dupe kad sam ga konačno videla uživo, mislim uživo tako blizu, ali sam osećala nervozu u stomaku, jer sam verovala da sam ga upoznala i da sam se zaljubila i pre nego su to moje oči potvrdile. Verovala sam i da ništa od nas neće da bude. Jednostavno je moj život u tom trenutku bio haotičan. Iskreno, u tom periodu i nisam verovala u ljubav. Zapravo, možda i jesam, ali ne u to da će nešto veliko i romantično da se desi meni. Nije se ni desilo. Mislim, bilo je lepih, romantičnih trenutaka, da ne budem na kraj srca, ali ne mogu da kažem da sam uvek uživala. Meni romantika služi da ubedim muškarca da veruje u nešto i nikad me neki romantični gest nije naterao da pomislim WOW, živim jebenu bajku!
I eto... Bili smo u društvu skoro celo veče, u njegovom stanu, jedva sam dočekala da ostanemo sami.
Izašli sami na balkon da zapalimo, u jednom trenutku, sećam se. Kao ne dozvoljava mu otac da puši u stanu. Februar, hladno napolju, tresem se. Od hladnoće. Možda i od njegove blizine, mada mi to sada izgleda nemoguće, ali verovatno je tako bilo tada.
Kad smo konačno ostali sami, možda smo progovorili dve rečenice, a i posle tolikog dopisivanja brt...
Ja sam se baš potrudila da budem fina i čedna... NOT. Navalila na njega kao da sutra ne postoji. Dopisivali smo se predugo, nisam osećala kao da ljubim nekog stranca. To se ipak razlikuje. Valjda. Ali, opet, kad se setim sebe iz tog perioda, ne mogu da se prepoznam.
Često sam posle navaljivala na S. da mi kaže zašto je uopšte hteo da se zabavlja sa mnom. Ni dan danas mi to nije jasno. On obično kaže da sam ga osvojila inteligencijom, pa da je verovao da tu ima nešto više. Inteligencija my ass. A ove sise, ništa? Mislim, poznavajući uglavnom površnu prirodu muškaraca, nije da bi tadašnju mene ženili.
I tu negde, u sred priče jel, kad sam bila skroz gola, meni dođe iz dupeta u glavu da baš i ne bi bilo ok da se jebemo prvo veče. Kao. Nikad mi to nije zamerio, verovatno je i on bio zbunjen i nije znao šta radi. Ali malo smo još pričali, ne sećam se šta i koliko, prenoćim, ujutru smo otišli do grada da jedemo, prošetali i pričali, pa me otpratio do zgrade. Verovatno se dogovorili da se opet vidimo, u svakom slučaju eto tako već 4 i po godine.
Sećam se samo da smo posle mesec - mesec i po dana opet imali prazan stan. Tako da smo dane provodili pričajući. Bila sam oduševljena koliko čovek može da priča. Ja ne umem, uglavnom ćutim i dugo mi treba da se opustim.
Sad me smara koliko čovek može da priča. Šta ti je zaljubljenost, a šta realno stanje haha!

18.09.2017.

Sting i jedna misao...

Those who prefer their principles over their happiness, they refuse to be happy outside the conditions they seem to have attached to their happiness.



Ne mogu da spavam zbog nekog neobjašnjivog uzbuđenja, pa jedva čekam da se sutra na poslu spoje manjak sna i depresija zvana ponedeljak.

17.09.2017.

Eurobasket

Slovenci dobri, nema šta. Potpuno zasluženo osvajaju zlato, ali jasno je ko ima najjaču reprezentaciju u Evropi i sada i za narednih najmanje 5 godina. Ljubav momcima za požrtvovanost, a najveća ljubav Saletu, koji je izjavio - "Nisam došao bez 7 igrača, nego sa 12 najboljih." Koji gospodin, svaka čast!

17.09.2017.

I belong to you... NOOOT

Nikada nigde nisam pripadala.

Rođena sam u mešovitoj porodici, a kad kažem mešovito, mislim na to da tu ima i baba i žaba. Zašto je to bitno? Nikada me nisu naučili da osećam nacionalnu pripadnost, kao što su moji drugovi i drugarice uglavnom osećali.

Odrasla sam u jednoj državi, tu sam sredila svoj život, pa je valjda normalno da joj želim sve najbolje, jer želim da živim u takvim uslovima. To je samo zdrav razum, nema veze ni sa kakvim ideologijama. Kao što želim i da Hercegovina prosperira, jer mi tamo živi otac. Namerno kažem samo Hercegovina zbog duhovitih NOT Bosanaca i fore sa vodovodom i kanalizacijom. Šalu i Bosance na stranu, iako se svađaju kad su na istoj strani, da prosperira BiH.

O religijama neću ni da pričam. Već sam jednom napisala da su ulje na vatri licemerja. Vera je nešto intimno, a religija nije, samim tim je u startu odbacujem.

U školi nisam imala društvo. Uglavnom sam se družila sa prijateljem koji je živeo u mom bloku, ali sam i sa njim izgubila svaki kontakt (to je onaj što mu šaljem P.S. pisma kad opalim po patetici).
Ne znam sa kim sam na većoj ratnoj nozi, sa muškarcima ili sa ženama. S. je svestan toga i često mi kaže - "Ti baš voliš da budeš posebna, pa namerno misliš...", onda nešto lupi. Namerno mislim, da. Inače slučajno mislim, kad ne želim da budem posebna.

Pripadanje je moja slaba tačka. Dugo sam patila što nisam deo nečega. Čini mi se da ipak još uvek nisam odustala, da tragam za tim, iako mi razum govori da to nema smisla. I tu se javljaju one kontradiktornosti u meni. Sa jedne strane vapim za pripadanjem, a sa druge - gde god vidim neku grupu, okarakterišem je kao grupu debila.

Teško je da se prihvati da si sam na svetu, valjda zato čovek i ne odustaje. Možda čak celi život. U tome nema nikakve snage, ničega lepog. Tako je lako razumeti čoveka, a, opet, stojiš tu kao neki stranac i treba da se pomiriš sa tim da se ljudi samo teše da su deo nečeg mnogobrojnijeg, jer im je strašno da se suoče sa činjenicom da možda vode promašen život.

16.09.2017.

Shape of my heart

Vanja sutra ide u Beograd da sluša Stinga.

Onaj Tito i ja smo dva sveta različita, ali jedno nam je zajedničko - nećemo sutra gledati kako se Srbi svete Slovencima za rasturanje SFRJ.

Htela sam da S. i ja idemo sami, ali ipak ide jedan njegov drug. Inače, njegova devojka je za mene rekla da sam bahata Vojvođanka. Sutra moram da se pravim da to ne znam. Kad si u gužvi i ne znaš ko ti je stao na nogu. Ili počupao za kosu.

Ima da uključim svoj akcenat na volume 100, pa da vidimo ko je bahat. Beograđani su tako puni sebe, volim da ih nerviram.

A, jedna stvar je zanimljiva. Obično devojke koje imaju neke momke, koji su seksualni kao kuhinjske krpe, štite ih i grebu kao da su suvo zlato. A to što bi oni pre mene imali, nego njih, ne znači da sam ja bahata.



16.09.2017.

Verujem, ne verujem

Treba da prestanem da verujem u stvari koje ne postoje. Npr. u socijalizam, Deda Mraza, u muškarca koji je bolji od mog dečka i slično.

Image and video hosting by TinyPic

Ne sluša samo Redchemistry dobru muziku, sluša i Akrobata.


Stariji postovi