<body>
Dijabolično i hronično melanholično









25.11.2017.

Eternal sunshine of the spotless mind

- Osećam se anokarenjično.
- Varaš me?
- Haha, ne, idiote, nego kao da radim nešto što svi rade, ali samo mene ogovaraju.
- Šta ti tu tačno smeta?
- Izvini, gospodine, tebi je sve taman.
- Ozbiljan sam.
- Ponekad moram da gledam te ljude, a oterala bih sve njih u pizdu materinu licemernu.
- I ti si licemer.
- Lako je tebi da teranjem dođavola zaradiš poštovanje, u našem svetu to malo drugačije funkcioniše. Zato fufe govore draga moja, prelepa si, draga, mogu samo da uzvratim kompliment.
- Meni je bitno da si ti jedna slatkorečiva dama.
- Haha, jedi govna.

Gledam u njegove oči. They muddy the water to make it seem deep. Vidi se dno kad gledaš sa mosta u moju omiljenu reku. Prevario bi se čovek i pomislio da je plitka. Ne, voda je bistra i prozirna samo. Takve su i njegove oči.

- Šta ti je?

Zapravo, nisu. Tako sve posmatra cinično, a nasmeje se kad vidi mačke i decu.

-Šta ti je, hej?
- Šta me treskaš, kretenu?
- Ide ti krv na nos!
- Oh.

Zašto kaže da sam licemer... Možda misli svi smo, svet počiva na licemerju, pa prosipa neke šuplje mudrosti. Ali, jesam. Mogu da se pravim da mi je svejedno kad mi se srce cepa na delove. Niko od nas nije tako proziran kao moja omiljena reka.

- Moja omiljena reka samo izgleda plitko, a zapravo je jako duboka.
- Šta lupetaš ti? I ko još ima omiljenu reku haha?
- Imam ja. Tužni su gradovi koji nemaju reku.
- Tužni su ljudi koji nemaju omiljenu reku?
- Sigurno si imao sve petice iz logike.
- A ti želiš da kažeš da si imala iz književnosti, pa se tako zagonetno i lepo izražavaš?
- Haha, ma ne...

Tvoje oči izgledaju kao moja omiljena reka. Niko ne može da me spase. Nikoga ne mogu da spasem. Možda je to laž. In the end, we were all just humans, drunk on the idea that love, only love, could heal our brokenness. Možda su me tako naučili ljudi koji me nisu voleli. Nikad ne treba do kraja da se opametiš, možda svetom i dalje hodaju budale. Možda.

- Nego?
- Ma moram da perem kosu.
- Čudne asocijacije.
- Hahah, da. Treba da se vidim sa Dunjom, a tako mi je mrsko.
- Da pereš kosu.
- Haha, ne, nisam ja kao one devojke što si dejtovao pre. Vežu kosu u rep, kad je vreme da se pere hahaha.
- Zašto ti je onda mrsko?
- Zato što je obaveza.
- Hajde, proći će to život u odlaganju obaveza.
- Ma ko se to pravi da je razuman, ko, ko?
- Pored tebe svako deluje razumno.
- Netačno.
- Onda ni pred kim nisi bulaznila kao danas.
- Haha, spava mi se, ništa više.