<body>
Dijabolično i hronično melanholično









21.11.2017.

She's texting purple hearts, cause she knows we are at war

Lepo kažem – "Ovo nigde ne vodi, treba da me pustiš na miru!" "Ali ti mene zoveš, kada ti trebam, da zadovoljiš svoje potrebe. Nemoj da se lažemo." "U pravu si, hajde da to uradimo po poslednji put, pa da se u miru rastanemo, nema više smisla, zaista… Ti se daješ i drugim ženama, ja želim nešto samo za mene, nešto što je dobro za mene, ti me uništavaš..." Nisam ni završila rečenicu, već sam osetila leptiriće u stomaku, pa su dolepršali do mozga i već sam bila luda. Koga lažem da je ovo poslednji put. To sam rekla i prošle godine. I pre par meseci. I neki dan sam rekla "Ovo je sigurno kraj!" Trajalo je celi dan, polako sam se opraštala od tebe i svaki put kad sam te ugledala, poželela sam te, pa sam tako bespomoćna puštala da uđeš u mene. Na početku sam te uzela halapljivo, kao da se nismo juče videli eh, posle smo ljubav vodili polako. Reč je o Kokakoli, a ja sam očigledno skrenula s uma.
Kokakola ubija žive, a mrtve vadi iz groba.

Zašto se nekim ženama sviđaju mlađi muškarci? Razumem kad su stariji u pitanju. Možda je ovo nedostatak majke, pa želja da nekome budeš majka. Kao nedostatak oca, tako nedostatak majke. Šalim se, da naglasim jel, dok neki bukvalista zbog mene nije dobio onaj Jackov limfom.
Ja nekad jednostavno ne znam, niti mogu da skontam koliko neko ima godina. Mislim, kad je neko mnogo stariji, to je očigledno, a ovo kad je mlađi par godina, to se često i ne vidi. Dok ne progovore. A ni tada.
Najjače kad kažu - "Eh, ja ću biti u najboljim godinama, a ti stara baba." Rekao bi čovek da se uglavnom ubiše od brige i da nisu pre 40. svi ćelavi i da im ne skoči stomačić u krilo, kad sednu. A kad bih bila sasvim iskrena, rekla bih da sebe izgleda doživljavam još uvek kao devojčicu.
Prolazim neki dan pored jedne pekare, izlaze tri dečka i ja onako pomislim gde ste slatkiši, jedan doduše bubuljičav i onda skontam da je prekoputa srednja škola, pa sam brže-bolje računala i najstariji su 1999. godište. 1999!!! To se nije ni rodilo kad sam se ja krila po skloništima za vreme bombardovanja. Hajde dobro. Ionako nisam bila sasvim ozbiljna jel, a i ne mora da znači da su đaci. A i punoletni su, ako jesu.
Pratim onu iva_chu na Instagramu i pogledam joj skoro svaki stori i bila sam ubeđena da ima 32-33 godine, a ona gospođa ima 26. Šok. Možda i za mene neko to misli, a ja tripujem da izgledam kao da imam 20. Uglavnom kažu "Pa toliko sam i mislio/la", kad kažem koliko imam.
Bezveze ubacujem izgled, sve je u glavi jel. Ali mene valjda uvek privuče to nešto neiskvareno, dečije. Ne znam zapravo. Verovala sam da je jedan dečko mlađi od mene, još se i ponaša tako, a na Instagram postavlja neke mačke i dodaje im oblačiće, kao da razgovaraju. Kad on '88.
Dete u meni želi da se igra u pesku sa detetom u tebi - evo vam jedan sjajan i paćenički pikap lajn.
Ne znam… Čak i kad je oblačenje u pitanju. Ponekad izađem sa jednom devojkom, ja se opušteno obučem, a ona dođe, može i na posao takva. Pa kad mene vidi, u majici Superwoman, onda kao jaaao, meni neka navika, samo za posao stvari kupujem. Pa ja bih se ranila da izgledam uvek ozbiljno i kao da sam u svakom trenutku spremna za razgovor o investicijama. Da, daaaa, jeste, odelo ne čini čoveka, ali čini. Ima tu istine da ja bežim od odgovornosti malo, i sve, ne znam zašto je to tako.
Iskreno, ne znam šta sam ovo sve napisala, kad objavim, čitaću i ja.

Srela sam jednog dečka, on je dve godine mlađi od mene. Ide sam i puši ulicom. Sakrio cigaru haha, možda se setio kad sam rekla da je to seljački. Možda i nisam, ali to mislim. A ako jesam, onda se seća, jer sam ja jedan prebitan, neizbrisiv trag u svakome lol.
Malo je ćaknut. Uvek je bio čudan, ali sad je posebno čudan, ili sma ja bila zaljubljena, pa nisam pre kontala. Sećam se kad smo izašli, onako neobavezno, drugarski, pre možda dve godine. Pričao mi kako je izgubio društvo. Čovek nije rođen da živi sam, u ovo vreme luuuudo.
Kad neko ima plave oči, uvek mislim da je svu energiju uložio u to da ih primetiš, pa se beči, a niko ne zna da me svetlo plave/sive oči plaše. Njegove su takve, ali nisu strašne. Uvek je imao neki čudan pogled. Ne čitam knjige, pa samo znam jednom rečju da opišem čoveka, zato koristim reč čudno više puta. I nekako je spor. I muca kad priča. Onda fiksira polutup pogled na tvoje oči, dok izgovara jednu reč par s-s-s-sekundi. Ali nije glup, iako se takve fizičke mane obično vezuju za osobe sa nižim koeficijentom inteligencije od proseka. Opet sam svašta napisala, a htela sam samo da kažem da sam se setila kako mi je čitao svoje priče i pesme ahahaa.
Sad mi je još nešto palo na pamet, opet me nešto na nešto asociralo, majko moja što mi rodi glavu, nije trebalo ali hvala vtp brt. U drugom ću postu, da ne kvarim ovu temu i priču Vanja i 7 mlađih muškaraca.

20.11.2017.

Absence is presence. These are the fundamentals of mystery.

Moram još da pogledam Peaky Blinders, ali The Young pope preti da bude najbolja stvar koju sam pogledala ove godine. Odlagala sam dugo, jer za Sorentinove filmove uvek treba da imam neko posebno raspoloženje. Mislila sam da je u pitanju neko liberalno sranje, kao. Joj, naprotiv! Mladi papa je prvi papa iz Amerike i toliko je zadrt i konzervativan, da mu oni starci govore da preteruje i da popusti. Sorentino je lepo objasnio i političke spletke i nameštaljke. Muzika je prelepa. Jude Law je prelep. Razvalio je, a oni koji su na odvikavanju od pljuga, nek ne gledaju, jer u svakoj svakcijatoj sceni pali cigaretu. I oni zalisci, omg. Inače volim kod zrelijih (haha) muškaraca da vidim zaliske, ne znam zašto, nekako svi muškarci sa zaliscima su oštroumni (predrasuda jel).

20.11.2017.

if the devil is in the details, then I'm satanic

Ona me uvek zvala kad je teško. Ja sam to slušala, iako mi je bilo užasno dosadno. Možda je neko rođen sa dobrim čovekom u sebi, ja nekako uvek moram da se teram da činim dobra dela ahaha i uvek mi to remeti neke planove koje sam imala taj dan. A kad se desi nešto lepo, e to ne javi. Pa kaže - "Meni je bitno da je uz mene neko kad mi je ružno." Okkkk.

Joj, kad raskantaš neki odnos, pa se sećaš svih detalja koji su ukazivali na nešto, ali si zanemario, jer eto...

Ok.





19.11.2017.

You're too smart to remember, lucky you

Dva znaka, da mi se sprema nervni slom - kosa je odlučila da bude prelepa i smejem se do suza na svaku sitnicu. Osvanula sam razmišljajući, a jutros sam dva sata pešačila i nisam ni skontala dok mi drugi nisu izračunali. Nisam osećala umor, noge su samo radile svoj posao, a ja sam bila toliko opterećena sopstvenim mislima, da nisam ni primetila. Izašla sam sinoć i nisam čula telefon, kada me otac zvao da pita kako sam, da li sam bolje. Nazvao je ženu, koju inače ne podnosi, a ona mu je rekla da sam dobro. Nisam dobro, bio mi je zapušen nos i izašla sam čim sam oprala kosu, jer me baš zabole. Ona je tako rekla, da joj niko ne bi prigovorio da je loša majka. Velika sam devojka, neke stvari znam i sama, ali njeno ponašanje... Bilo mi je žao što jedini čovek koji zapravo brine za mene živi u zabludi. Ali i ja ga lažem da sam ok. Ma skoro sve lažem. Gadi mi se da izigravam žrtvu i da tako privlačim pažnju. A i moram da budem savršena da bi me neko voleo right. Da. Moram. To je usađeno u meni kao dnk. Kao devojčica nisam mogla da prepoznam i da znam da su sve one pogrdne reči koje je govorio bile zapravo njegova briga. Sada znam da ne zna drugačije i da je zapravo samo emotivno retardiran. Sada, kad sam već ubeđena da me niko nikad neće voleti i da je jedina ljubav koju mogu da prepoznam zapravo gruba ljubav prepuna najoštrije kritike. Koliko god mogu racionalno da objasnim neke stvari, to je i dalje tako. Pa me opet zvao jutros i ja sam zbog majke lagala da sam ok. Jednom sam se požalila da me nešto boli i on je seo u auto i prešao par stotina kilometara. Da, ja sam degen, ja sam "mogla si lepša da ispadneš, kakva ti je majka, a i te nozdrve su ti... Možeš slona da usisaš.", ali je seo i došao, a majka je na moje boli me stomak rekla čekaj da odgovorim na poruku JELENA IMA NEKI PROBLEM. Sinoć sam se otvorila i pričala drugarici, ali samo zato što ima istu porodicu, pa smo dopunjavale jedna drugu i znala sam da me neće žaliti nego razumeti. Smejale smo se do suza i govorile da Tolstoj nije bio u pravu kada je rekao da je svaka porodica nesrećna na drugačiji način. Ali je nekako došlo izgleda do nekih sestara da sam bila u depresiji, valjda moja majka priča, ko joj zna, i javlja se jedna, kažem da sam u gradu, a ona - "Jaoooo baš mi je drago što si USPELA DA IZAĐEŠ." Mislim se jebem ti mater sažaljivu! Ja sam samo nesrećna na očiglednije možda načine, uživajte što ima neko, možda samo prividno, možda ne, ne zanima me, nesrećniji od vas. Ako ništa, otac me naučio da me baš zabole za mišljenja drugih. Ono, niko neće da te voli, niko neće misliti da si lepa, ali zabole te kurac baš! I zaista, meni moj problem bude celi moj kosmos i ja ga ne upoređujem sa tuđim problemima. Ja sam frustrirana, večito nezadovoljna, uvek mi nešto fali, ali to nikad ne dotiče druge ljude, niti se tešim, ako je neko drugi isti takav ili ako mu je gore. Ali stvari ne funkcionišu ni onako kako sam ja to lepo zamislila. Npr., ja mislim kako će drugi da manje da brinu tuđe brige, ako su oni srećni, pa mi uvek bude drago kad nekome ide u životu (osim kad sam apatična, pa mi je svejedno), jer pomislim super, sad nema potrebu da se sladi tuđim nevoljama, ali nekako to u praksi nije tako. I sad čekam da mi dođu gosti, da im majka priča kako smo nas dve najbolje drugarice, a nismo progovorile ima mesec dana. Volela bih da mogu bar da se isplačem, suze leče sve, ali ne mogu, izgleda da sam baš otupela. Čiste su oči i čista je duša, kad se ispalčeš, a u meni sve mutno, kao Dunav kad padaju kiše. I volela bih da bar verujem u nešto, bilo bi mnogo lakše.

18.11.2017.

girl, Louie wouldn't cry for you

Dan pre dejta
Ma kome se ja ne sviđam, alo bre, on meni treba da se dopadne, znači baš da vidimo šta je spremio za ovu najjaču ribetinu koju je samo mogao da sanja do sada, znači sad kad se pogubi hahah

Dan D
Znači samo da ne zaboravim da kupim žvake, da ubiju miris rakijice koju sam drmnula da mi ubije tremu

Razmišljanja pre dejta
Ma ima samo da pričam gde sam nokte radila i koliko sam šta platila, to se opusti, neću da misli kako sam neka deep pa da me posle bude blamčina svih površnih stvari koje zaista volim, ono svaka čast svima vama ali ja zaista uživam u takvim sitnicama, ma dooooviđenja, zbogom i prijatno, ionako muškarci nemaju grama mozga, to samo zna da sabere 2 i 2 i znaju koja sisa je trešnja, koja lubenica, a koja jabuka

Na dejtu
...i tako mene roditelji nikada nisu pohvalili, tata je za svaku moju peticu svima govorio da majka nosi kajmak profesorima u školu, a najmanja greška je dočekana oštro i bila sam degen i debil i sve i izvini majke ti što sam ti uslinavila majicu šmrc


Noviji postovi | Stariji postovi